О књизи: 2013 / Седео сам сам за угаоним столом и цугао пиво из велике дебеле кригле. Пиво се показало кисело, па сам га полако процедио и надао се да ће дуго трајати. Друга шоља овог пића била би ми превише, а нисам навикао да седим за празним столом. Лоше пиво се надовезало на лоше расположење и, не знајући, почео сам да сањарим, присећајући се недавне прошлости. . Храстови столови натопљени пивом нестали су иза јасно видљивих столова малог кафића, прекривених чистим разнобојним столњацима. Власник кафића је био ексцентричан и оригиналан, али то је било најбоље место у граду - и сви смо тамо гравитирали увече. Дању смо били другачији – стражар, дворски миљеник, шаљивџија или џелат. Али чим је сунце отишло иза градских зидина, постали смо једно - Људи са мачевима. Не, наравно, и дебели дућанџија и мршави шегрт, при изласку из куће, неће заборавити да прикаче неку врсту гвожђа за своју страну. Али ми смо били мушкарци! И знали смо зашто је Човеку требао мач. Уосталом, тако је једноставно – не убијати и не опраштати тек тако, али како је тешко остати на овом уском мосту између слабости окрутних и слабости слабовољних. Како је тешко бити јак.